Gazzzzzza !

tekst iz osmog broja Navijackih Informativnih Novina !


Svako u čije ruke je dospeo ovaj časopis zna ko je Pol Gaskoin, svako zna da je bio pravi biser engleskog fudbala, igrač kakav se retko viđa ali zbog problema što sa povredama što sa bubicama u glavi nikada nije pokazao svetu koliki je talenat i koliko zaista vredi.
Rođen je 27.maja 1967. godine u gradu Dunston u oblasti Gateshed. Bio je drugi od ukupno četiri deteta u porodici. Živeli su stanu u opštinskoj zgradi ali su se nekoliko puta selili. Veliku traumu desetogodišnji Pol je doživeo kada je prisustvovao saobraćajnoj nesreći u kojoj je život izgubio mlađi brat njegovog ortaka. Ubrzo mu se i otac razboleo i bio u bolnici osam meseci što je dosta uticalo na dečaka. Fudbal je igrao jos od četvrte godine na ulici ispred zgrade i u obližnjem parku, u osmoj godini je igrao za školski tim a nešto kasnije i za lokalni klub Redheug Bojs iako je bio ispod minimalne starosne granice. Ubrzo je privukao pažnju skauta ali na tri probe u poznatim engleskim klubovima ( Ipsvič, Sautempton i Midlsboro) nije zadovoljio. Međutim, 1980. godine još kao školarca ga angažuje Njukastl Junajted. Gaza je uhvaćen kako vežba svoje autograme na času geografije sa obrazloženjem da će jednoga dana biti poznati fudbaler. Učiteljica mu je hladnokrvno rekla da se ne nada previše jer samo jedan od milion ostvari svoje snove. Posle tri godine je uspeo da se probije među crno-belima i da postane član omladinaca. Tu se dobro snašao pa je kao kapiten ekipe stigao i do trofeja FA kupa za mlade a u finalu protiv Votforda je metnuo dva komada. Naravno, usledio je poziv iz prvog tima a posle nekoliko tekmi na klupi debitovao je protiv KPR-a kada je ušao kao izmena. Ubrzo je usledio i prvi profesionalni ugovor kao i prvi golovi pa je sezonu 1985-86 završio sa čak 8 pogodaka. Gaza je imao velike zamerke prema vodećim ljudima iz kluba navodeći da nemaju dovoljno ambicija pa se razlas približavao. Sezone 1987-88 progašen je za mladog igrača godine pa je logično da su se za njega zainteresovali najveći klubovi među kojima su najozbiljniji bili Mančester Junajted i Totenhem. Gaskoin je obećao Aleksu Fergunsonu da će doći na Old Traford ali je ipak prešao u Totenhem a nezadovoljni Aleks je tvrdio da je razlog toga činjenica da je od londonskog kluba dobio kuću za svoju porodicu. Transver je iznosio 2.3 miliona funti i predstavljao je najveći transver u engleskom fudbalu. U Totenhemu se pod vođstom Teri Venejblsa razvio u igrača svetske klase. Imao je sve predispozicije da postane jedan od najboljih ikada. U sezoni 1990-91 je sa timom stigao do finala FA kupa a Pol je postigao čak 6 golova na putu za finale uključujući i spektakularan slobodnjak protiv Arsenala u polu-finalu na Vembliju. Nažalost, ovo finale je postalo fatalno po njega jer je zaradio ozbiljnu povredu. Još pre finala je završio sve oko prelaska u Lacio za 8.5 miona funti jer je želeo da pokaže svetu koliko vredi. Međutim u pomenutom finalu protiv Notingem Foresta je povredio ligamente i hitno je prebačen u bolnicu odakle je gledao pobedu svoga tima posle produžetaka. Celu sledeću sezonu je propustio zbog povrede ali stvari su postale još gore kada je povredio i koleno u incidentu u jednom o noćnih klubova pa se oporavak odužio. Lacio je napokon pojačao u sezoni 1992-93 ali za 5.5 miliona a ne 8.5 koliko je prvobitno planirano.

Debitovao je 27. septembra protiv Đenove a tekma je zbog Gaze prenošena i u Britaniji. Njegov dolazak je mnogo značio rimskom klubu, kako je i sam Kranjoti rekao : '' Gaskoinov dolazak je stavio moj tim na fudbalsku mapu sveta ''. Prvi gol je postigao ni manje ni više nego na derbiju sa Romom i to u 89. minutu pa je tako sačuvao nebesko-plave od poraza. Sve u svemu nikada zapravo nije uspeo da se uklopi u Italiji, zbog povreda ali i zbog probelma sa medijima. Agonija sa povredama se nastavila pa je u aprilu '93 zaradio novu a samo godinu dana kasnije je polomio nogu pa je narednu godinu takođe pauzirao. Za Lacio je ukupno odigrao 47 utakmica i postigao 6 golova. U julu 1995 je prešao u Rendžers sa 4.3 miliona i vrlo brzo se uklopio u način igre. Ponovo se upisao u listu strelaca na gradskim derbijima jer je zatresao mrežu Seltika u Old Firm derbiju. Na utakmici protiv Hibs-a sudiji Smitu su ispali kartoni a Gaza ih je brže bolje podigao i dodelio žuti karton arbitru, ta slika je obišla ceo svet. U odlučujućoj tekmi za prvaka države protiv Aberdina Pol je postigao het trik i tako doneo trofej. Rendžers je uzeo i kup a Gaza je odneo titule za najboljeg igrača godine od strane igrača kao i novinara. I sledeće godine je nastavljena dominacija pa su dva trofeja ponovo zavrsila u vitrinama ekipe sa Ibroksa. U finalu kupa Gaza je bio dvostruki strelac. U januaru 1998 stigle su smrtne pretnje od strane oranizacije IRA nakon salutiranja poput onima na Orandž order marševima. za vreme Old Firm derbija na Selti Parku (Orandž Order su marševi koji protestanti izvode u Severnoj Irskoj i tokom kojih je bilo dosta nereda sa Irom ). Koliko su ga Rendžersovi navijači zgotivili ne treba ni pominjati. Zbog ovog poteza kažnjen je sa 20.000 funti a pretnje smrću su se nastavile i nakon šest meseci. Ubrzo se preselio nazad u Englesku, tačnije u Midlzboro za 3.4 miliona. Pomogao je 'Boru da posle plej ofa uđe u premijer ligu. Iz privatnih razloga je brzo otišao i pridruzio je Evertonu na čijem čelu je bio bivši trener Rendžersa, Volter Smit. Sezonu je završio u članu prve divizije, Burleju sa kojim nije uspeo da se vrati u elitu. Karijera se privodila kraju a ko što je i sam priznao nestajalo mu je motiva i adrenalina. Počeo je da pada u depresije i intenzivnije da pije pa je sledeći anganžman u kineskom Gansu Tianma (gde je bio igrač-trener) napustio upravo iz ovih razloga i otišao u Ameriku na lečenje. Nikada se nije vratio ... Kao igrač se još oprobao u Vulverhemptonu ali ostao je bez ponuđenog ugovora. Nije ga zanimao život bez fudbala pa se bacio u trenere. Prvi posao je bio u Boston United (gde je takođe bio igrač-trener ali malo je igrao ) odakle je otišao posle 11 utakmica a glavni razlog je bio što mu uprava kluba nije dozvolila da učestvuje u tv emisiji ''Im'a celebrity ... get me out of here!''. Posle završenog kursa za trenere u 2004. godini angažovao ga je portugalski klub Algarve Junajted ali se tamo zadržava svega dva meseca i vraća se u Englesku da bi kasnije postao trener Ketering Toun-a u kome ostaje čak 39 dana kada dobija otkaz zbog, kako navodi uprava kluba, velikih problema sa alkoholom koji su postali nepodnošljivi.


Za reprezentaciju je odigrao 57 mečeva i postigao 10 golova. Prvi nastup je zabeležio krajem 1988. godine kada je kao zamena ušao u meč protiv Danske. Igrao je u većini mečeva u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1990 u Italiji a na poslednjoj tekmi protiv Čehoslovačke (4-2) dao je gol i učestvovao u preostala tri pa je osigurao sebi mesto u ekipi. Sa engleskom je dogurao čak do polu-finala. U utakmici protiv Zapadne Nemačke Gaza je zaradio žuti karton a kako je imao jedan i prethodne faze propustio bi finale ukoliko bi Engleska pobedila. Kamere se zumirale Gazu i jasno su se videle suze u očima Meč se završio penalima a pobedu su odneli Nemci. Gaskoin je bio uvršten u idealnu postavu prvenstva. Iako nisu uspeli da prođu u finale engleske reprezentativce je dočekalo preko 100 hiljada navijača na aeodromu a Gaza je postao pravi nacionalni heroj. Od strane BBS-a je proglašen za ličnost godine zbog svojih nastupa u Italiji. Engleska je bila domaćin evropskog prvenstva '96 a Pol je bio okosnica tima. Može se reći da je tada bio na svom vrhuncu. Svoje fascinantno fudbalsko znanje pokazao je na utakmici sa Škotskom kada je postigao sjajan gol, u trku je prebacio loptu preko odbranbenog igrača i volejom je zabio u mrežu. Za mnoge engleze ovo je najbolji gol ikada možda i zbog velikog rivaliteta sa Škotskom. Ponovo su Englezi došli do polu-finala ponovo igrali sa Nemcima i ponovo ispali na penale. Slika kako Gaskoin plače posle poraza je bila na naslovnim stranama gotovo svih novina. Naravno, ponovo je svrstan u najbolji tim prvenstva. Na Svetsko prvenstvo 1998 godine nije otputovao jer su ga engleski tabloidi uslikali mrtvog pijanog kako jede kebap u sitne sate svega nekoliko dana pre finalnog izbora putnika za prvenstvo. Nakon objavljivanja spiska je u najmanju ruku pukao pa je svašta izgovorio na račun selektora Glen Hodla. Više nije bio pozivan za repku ...
Gazamania kakav ga je nadimak pratio dobar deo karijere je 2004. godine objavio autobiografiju ''My Story'' koju je pratila i knjiga ''Tacking My Demons''. Uhapšen je 2005 jer je napao novinara ispred hotela u Liverpulu. Novinar je posle tri dana povukao tužbu ali ubrzo Pol je napao još jednog u noćnom klubu u Londonu. Treba pomenuti da je učestvovao u raznim humanitarnim akcijama duž cele karijere i pomagao deci širom sveta. Poslednja vest koju nam je priredio jeste da je pre mesec dana završio u bolnici jer se potukao u hotelu u zapadnom delu Londona.
Duž cele karijere Gazini skandali su punili tabloide, uvek je bio u centru pažnje. Tokom karijere bio je i na vrhu i na dnu ali jedna stvar se nikada nije menjala , on je bio, ostao i zauvek će biti idol engleske populacije i teško da će neko nekada doživeti tu popularnost.