.jpg)
Askoli i Inter se nisu sastajali nekoliko godina zbog odsustva crno belih iz prve italijanske lige, ali između njih je postojalo veliko rivalstvo, jer prilikom nekoliko interovih gostovanja u prestonici Umbrije dolazilo je do čestih tuča i nereda. U to vreme nije postojala pratnja policije pa je veoma lako bilo doći do protivničkih navijača. Navijači Intera su krenuli putem Askolija već u subotu uveče, iako seutakmica igrala u nedelju popodne. 90 pristalica crnoplavih su se okupili tačno u ponoć na trgu ispred železničke stanice u Milanu . Zbog priča starijih pripadnika interove tribine postojala je velika radoznalost mlađih momaka da konačno vide te divljake i upoznaju iz bliza tu ozloglašenu grupu „Settembre Bianconero“ (Crno beli septembar). Gosti su stigli na stadion nekoliko sati pre početka utakmice, a usput su zastali u San Benedettu gde su izazvali tuču usred jedne lokalne fudbalske utakmice, na koju su slučajno naišli i iskoristili priliku da zagreju atmosferu Pre utakmice sa Askolijem nisu zabeleženi incidenti. Interisti su uz pratnju dva policajca došli do gostujuće tribine prolazivši ispod tribine gde su bili najvatreniji domaći navijači, a to je glavni pokazatelj kako je policija tada bila neorganizovana i nije razmišljala o mogućim incidentima. Uprkos tome nije došlo do kontakta.Na početku utakmice su odmah sevnule prve varnice, u pravom smislu te reči. Jedan od Skinsa, čuvena grupa interista, je zapalio prvu baklju i ubacio na teren pogodivši dušek namenjen skoku u vis, koji se zapalio i izazvao reakciju domaće publike. Utakmica je prekinuta i nastavljena posle intervencije vatrogasne ekipe. Do kraja je sve proteklo u najboljem redu i konačni rezultat je bio 1-0 za goste. Interisti su napustili stadion i odmah krenuli ka tribini crno belih. Domaći navijači su ih ubrzo primetili i krenuli da ih gađaju ledenim blokovima sa visine njihove tribine. Gde su našli te blokove i dan danas mnogima nije jasno. Interisti su lomili sve pred sobom, a naročito motore koji su bili parkirani ispred stadiona. U međuvremenu oko 100 navijača Askolija je izašlo sa stadiona i stalo na put gostima. Došlo je do dvadesetminutne tuče u kojoj se ne može reći da je neko izvukao deblji kraj, jer je bilo povređenih s obe strane. Intervencija policije je sprečila da se tuča nastavi i odaljila interiste, koji su se uputili prema svojim autobusima parkiranim u blizini gradske stanice. Na mostu koji povezuje stadion i centar grada naišli su na Nazarena Filipina, navijača Askolija koji je ležao na zemlji u bari krvi. Nije im bilo jasno kako je došlo do toga, a navijač koji nam je prepičao ovu priču nije znao da li je u pitanju domaći navijač ili neko od njegovih, jer nije nosio na sebi nikakava obeležja. U svakom slučaju pomogao mu je i krenuo da ga nosi prema autobusima. Nazareno je bio jedan od poznatijih navijača Askolija, kad su ga drugi prepoznali odlučili su da ga ostave na zemlji. Policija je stala na mostu i omogućila da interisti stignu do stanice, a oni su usput izazvali nekoliko tuča sa domaćom publikom i ljudima koji su im se našli na putu, iako su to bili obični građani, a ne Ultrasi Askolija. U tim trenucima je ceo Askoli krenuo u poteru za ineristima. Ljudi su ih gađali saksijama, cipelama, jajima i svim što im je bilo pri ruci i dovikivali su im „Marš iz našeg grada“... Interisti se nisu uplašili i nastavili da premlaćuju Askoletane, pretučen je i jedan radnik na benzinskoj pumpi koji je zbog toga završio u bolnici sa teškim telesnim povredama. Može se reći da je ceo grad stao na noge da istera nepoželjne goste, a policija u to vreme nije imala glavnu ulogu, jer je bila u znatno manjem broju nego što je to danas na stadionima. Interisti su konačno stigli do autobusa, ali su morali ponovo da prođu kroz grad da bi izašli iz Askolija i zbog toga su naoružani svim i svačim ušli u autobuse. Jedan autobus je uspeo uz policijsku pratnju da se nekako dočepa autoputa i izbegne Askoletane u pohodu za njima. Drugi autobus je ostao zarobljen u gradskoj sredini gde su ih Askoletani ispratili kamenicama. Veliki broj gostiju je zadobio povrede, ali su na kraju uspeli da napuste Askoli. Nakon ove utakmice je preminuo Nazareno Filipini, da baš taj momak koga su interisti hteli da povedu sa sobom i gotovo je nemoguće da je povređen u tuči sa protivničkim navijačima, kako su mediji hteli naknadno da objasne. U ovoj priči se jasno doznaje da je došlo do brojnih tuča između Ultrasa, ali nijedna se nije odvijala na mostu, gde je Nazareno pronađen u teškom stanju. Vidna je odgovornost policije, koja je sve vreme stajala na mostu da bi sprečila nastavak sukoba. Nakon više od 20 godina istraga o ubistvu navijača Askolija nije sprovedena do kraja, jer je u toku istrage protumačeno da je gotovo nemoguće doći do počinioca, to nam jasno govori da je odgovoran neko koga država štiti, a to nisu sigurno Ultrasi!
петак, 19. март 2010.
Ascoli-Inter, oktobar 1988 !
Askoli i Inter se nisu sastajali nekoliko godina zbog odsustva crno belih iz prve italijanske lige, ali između njih je postojalo veliko rivalstvo, jer prilikom nekoliko interovih gostovanja u prestonici Umbrije dolazilo je do čestih tuča i nereda. U to vreme nije postojala pratnja policije pa je veoma lako bilo doći do protivničkih navijača. Navijači Intera su krenuli putem Askolija već u subotu uveče, iako seutakmica igrala u nedelju popodne. 90 pristalica crnoplavih su se okupili tačno u ponoć na trgu ispred železničke stanice u Milanu . Zbog priča starijih pripadnika interove tribine postojala je velika radoznalost mlađih momaka da konačno vide te divljake i upoznaju iz bliza tu ozloglašenu grupu „Settembre Bianconero“ (Crno beli septembar). Gosti su stigli na stadion nekoliko sati pre početka utakmice, a usput su zastali u San Benedettu gde su izazvali tuču usred jedne lokalne fudbalske utakmice, na koju su slučajno naišli i iskoristili priliku da zagreju atmosferu Pre utakmice sa Askolijem nisu zabeleženi incidenti. Interisti su uz pratnju dva policajca došli do gostujuće tribine prolazivši ispod tribine gde su bili najvatreniji domaći navijači, a to je glavni pokazatelj kako je policija tada bila neorganizovana i nije razmišljala o mogućim incidentima. Uprkos tome nije došlo do kontakta.Na početku utakmice su odmah sevnule prve varnice, u pravom smislu te reči. Jedan od Skinsa, čuvena grupa interista, je zapalio prvu baklju i ubacio na teren pogodivši dušek namenjen skoku u vis, koji se zapalio i izazvao reakciju domaće publike. Utakmica je prekinuta i nastavljena posle intervencije vatrogasne ekipe. Do kraja je sve proteklo u najboljem redu i konačni rezultat je bio 1-0 za goste. Interisti su napustili stadion i odmah krenuli ka tribini crno belih. Domaći navijači su ih ubrzo primetili i krenuli da ih gađaju ledenim blokovima sa visine njihove tribine. Gde su našli te blokove i dan danas mnogima nije jasno. Interisti su lomili sve pred sobom, a naročito motore koji su bili parkirani ispred stadiona. U međuvremenu oko 100 navijača Askolija je izašlo sa stadiona i stalo na put gostima. Došlo je do dvadesetminutne tuče u kojoj se ne može reći da je neko izvukao deblji kraj, jer je bilo povređenih s obe strane. Intervencija policije je sprečila da se tuča nastavi i odaljila interiste, koji su se uputili prema svojim autobusima parkiranim u blizini gradske stanice. Na mostu koji povezuje stadion i centar grada naišli su na Nazarena Filipina, navijača Askolija koji je ležao na zemlji u bari krvi. Nije im bilo jasno kako je došlo do toga, a navijač koji nam je prepičao ovu priču nije znao da li je u pitanju domaći navijač ili neko od njegovih, jer nije nosio na sebi nikakava obeležja. U svakom slučaju pomogao mu je i krenuo da ga nosi prema autobusima. Nazareno je bio jedan od poznatijih navijača Askolija, kad su ga drugi prepoznali odlučili su da ga ostave na zemlji. Policija je stala na mostu i omogućila da interisti stignu do stanice, a oni su usput izazvali nekoliko tuča sa domaćom publikom i ljudima koji su im se našli na putu, iako su to bili obični građani, a ne Ultrasi Askolija. U tim trenucima je ceo Askoli krenuo u poteru za ineristima. Ljudi su ih gađali saksijama, cipelama, jajima i svim što im je bilo pri ruci i dovikivali su im „Marš iz našeg grada“... Interisti se nisu uplašili i nastavili da premlaćuju Askoletane, pretučen je i jedan radnik na benzinskoj pumpi koji je zbog toga završio u bolnici sa teškim telesnim povredama. Može se reći da je ceo grad stao na noge da istera nepoželjne goste, a policija u to vreme nije imala glavnu ulogu, jer je bila u znatno manjem broju nego što je to danas na stadionima. Interisti su konačno stigli do autobusa, ali su morali ponovo da prođu kroz grad da bi izašli iz Askolija i zbog toga su naoružani svim i svačim ušli u autobuse. Jedan autobus je uspeo uz policijsku pratnju da se nekako dočepa autoputa i izbegne Askoletane u pohodu za njima. Drugi autobus je ostao zarobljen u gradskoj sredini gde su ih Askoletani ispratili kamenicama. Veliki broj gostiju je zadobio povrede, ali su na kraju uspeli da napuste Askoli. Nakon ove utakmice je preminuo Nazareno Filipini, da baš taj momak koga su interisti hteli da povedu sa sobom i gotovo je nemoguće da je povređen u tuči sa protivničkim navijačima, kako su mediji hteli naknadno da objasne. U ovoj priči se jasno doznaje da je došlo do brojnih tuča između Ultrasa, ali nijedna se nije odvijala na mostu, gde je Nazareno pronađen u teškom stanju. Vidna je odgovornost policije, koja je sve vreme stajala na mostu da bi sprečila nastavak sukoba. Nakon više od 20 godina istraga o ubistvu navijača Askolija nije sprovedena do kraja, jer je u toku istrage protumačeno da je gotovo nemoguće doći do počinioca, to nam jasno govori da je odgovoran neko koga država štiti, a to nisu sigurno Ultrasi!
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар